Poetski kaladont

takva je i njegova proza uvijek imala svoje uistinu znacajno mjesto u l i s t o v i m a i ...

iskrica munje tvoje lice r a z o t k r i v a

Potrebno mi je, s vremena na vrijeme,. da vjerujem kako nekog v o l i m

Da sam soko. Smrt Zemlja je smrtnim sjemenom posijana Ali smrt nije kraj Jer smrti zapravo i nema I nema kraja Smrću je samo o b a s j a n a ..

svetlucavim očima i od rose pokvašenim njuškama. Nisu pobegli nego su ostali i gledali me u oči. Iskra je zasvetlucala i ja sam bila v e o m a ..

osećaš koliko se plašim da se nikada nećeš v r a t i t i

dišem, hvatam vazduh. I tek onda, počeo sam da u č i m

para, To bi bilo dosta, čak i s u v i š e.

ima zemlju da do smrti ore, da raz sumi i da ovas zvoni, da svako kolac sa pirokom j e d e .

blede, sve u b e l o m . Izgledao je skromnije i od najskromnijeg,

svaki sum. Nestala je. Bez rijeci, bez p o z d r a v a.

ne znam je l’ mesec svetao u licu, il je izgubio jahac potkovicu. Sve se i z m e s al o .

pometnju u vašoj glavi napravu loza kada je pijete po s u n c u