Nadovezi se ...

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i daje kroz prolaz zrak nade ne postoji

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci da nas spoji

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao spojena tankim nitima

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao spojena tankim nitima koja se prozima

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao spojena tankim nitima koja se prozima kao

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti koji

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti koji je uvek

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti koji je uvek nova nada

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti koji je uvek nova nada da nije sve

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak