Poetski kaladont

pesme mi gode , naše reči.
dok spava u tamnici
ja bdim nad svetom.
i služim budno.
lišen tela. uspeću se
sa dobrim dušama.
osloboditi ra đ a nj a

građenja podižem kamene bedeme. j a

...ja sam jedan običan tip
težak slučaj - potpuni mrak
mnoga mesta nose moj znak
i to je nešto....

Nose me vetrovi, gde li cu stici...da li u gnezdo, ili u proslost, da li kod tebe, ili u Srbiju...A h a! Vidim krosnje, naziru se u daljini kroz maglu...Kako li su gorde i cudesne....Magla se polako dize i ostavlja zelenilo u sjaju. Moja pesma se budi...

Aha, aha, aha,
ja hodam na prstima,
jer i noć svoje srce sad je stisnula
k'o ja, aha, aha...

Svoje lice, svoje telo,
volela si draga vise,
nego svoju lepu dusu,
koju ljudi unistise...

...dušu
srce sam ti dao
ništa više nemam
al mi nije žao

...Dao, al' i krao
cesto bio zao,
kajao se retko,
i na kraju pao.

pominjem I ne znam
da li vise te volim il ti vise ime p r o k l i nj e m ...

Proklinjem dan kad sam te sreo,
kada ti prici nisam smeo...

...dan
ko smrt je dosadan
jer tebe nema tu

Imam osećaj da se sve polakovraca,
poverenje ,ljudii o s e c a nj a

sebican sam i bicu ,imam pravo na t o

...to što ponekad lomim dan
i mrvim ga prstima...

Saras po moji mislima
po mojoj glavu ..ponekada pomislim
da me jednostavo nema ...da samo ti postojis
u m e n i

.... meni nadala
ne bi sada pusta ostala
kao zemlja kiše žedna
kao majka dece željna
čekajuć ti duša presahla....

zedna tvojih usana o s t a l a

mlad je cvet uveo ,bas onda
kada sam ga htela ubrati i m i r i s a t i