Nadovezi se ...

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan i jedan pogled ili rec ...da se

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan i jedan pogled ili rec ...da se pogledi susretnu ,ruke dotaknu ,..srce jako zakuca...i u stomaku zaigraju leptirici

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan i jedan pogled ili rec ...da se pogledi susretnu ,ruke dotaknu ,..srce jako zakuca...i u stomaku zaigraju leptirici..um se pomuti i nastane..prava ljubav

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan i jedan pogled ili rec ...da se pogledi susretnu ,ruke dotaknu ,..srce jako zakuca...i u stomaku zaigraju leptirici..um se pomuti i nastane..prava ljubav koja traje do vecnosti

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali
smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je
bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan
i jedan pogled ili rec ...da se pogledi susretnu ,ruke dotaknu ,..srce
jako zakuca...i u stomaku zaigraju leptirici..um se pomuti i
nastane..prava ljubav koja traje do vecnosti u nezaborav.

Možda će neko

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali
smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je
bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan
i jedan pogled ili rec ...da se pogledi susretnu ,ruke dotaknu ,..srce
jako zakuca...i u stomaku zaigraju leptirici..um se pomuti i
nastane..prava ljubav koja traje do vecnosti u nezaborav.

Možda će neko nekada[/i]

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali
smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je
bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan
i jedan pogled ili rec ...da se pogledi susretnu ,ruke dotaknu ,..srce
jako zakuca...i u stomaku zaigraju leptirici..um se pomuti i
nastane..prava ljubav koja traje do vecnosti u nezaborav.

Možda će neko nekada znati

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali
smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je
bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan
i jedan pogled ili rec ...da se pogledi susretnu ,ruke dotaknu ,..srce
jako zakuca...i u stomaku zaigraju leptirici..um se pomuti i
nastane..prava ljubav koja traje do vecnosti u nezaborav.

Možda će neko nekada znati,mozda nece

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali
smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je
bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan
i jedan pogled ili rec ...da se pogledi susretnu ,ruke dotaknu ,..srce
jako zakuca...i u stomaku zaigraju leptirici..um se pomuti i
nastane..prava ljubav koja traje do vecnosti u nezaborav.

Možda će neko nekada znati,mozda nece razumeti

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali
smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je
bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan
i jedan pogled ili rec ...da se pogledi susretnu ,ruke dotaknu ,..srce
jako zakuca...i u stomaku zaigraju leptirici..um se pomuti i
nastane..prava ljubav koja traje do vecnosti u nezaborav.

Možda će neko nekada znati,mozda nece razumeti,mozda ce boleti,

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali
smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je
bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan
i jedan pogled ili rec ...da se pogledi susretnu ,ruke dotaknu ,..srce
jako zakuca...i u stomaku zaigraju leptirici..um se pomuti i
nastane..prava ljubav koja traje do vecnosti u nezaborav.

Možda će neko nekada znati,mozda nece razumeti,mozda ce boleti, ali nemoj mo nikoga kriviti...

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali
smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je
bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan
i jedan pogled ili rec ...da se pogledi susretnu ,ruke dotaknu ,..srce
jako zakuca...i u stomaku zaigraju leptirici..um se pomuti i
nastane..prava ljubav koja traje do vecnosti u nezaborav.

Možda će neko nekada znati,mozda nece razumeti,mozda ce boleti, ali nemojmo nikoga kriviti... što nismo

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali
smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je
bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan
i jedan pogled ili rec ...da se pogledi susretnu ,ruke dotaknu ,..srce
jako zakuca...i u stomaku zaigraju leptirici..um se pomuti i
nastane..prava ljubav koja traje do vecnosti u nezaborav.

Možda će neko nekada znati,mozda nece razumeti,mozda ce boleti, ali nemojmo nikoga kriviti... što nismo ostali

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali
smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je
bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan
i jedan pogled ili rec ...da se pogledi susretnu ,ruke dotaknu ,..srce
jako zakuca...i u stomaku zaigraju leptirici..um se pomuti i
nastane..prava ljubav koja traje do vecnosti u nezaborav.

Možda će neko nekada znati,mozda nece razumeti,mozda ce boleti, ali nemojmo nikoga kriviti... što nismo ostali i što smo

@....
Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali
smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je
bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan
i jedan pogled ili rec ...da se pogledi susretnu ,ruke dotaknu ,..srce
jako zakuca...i u stomaku zaigraju leptirici..um se pomuti i
nastane..prava ljubav koja traje do vecnosti u nezaborav.

Možda će neko nekada znati,mozda nece razumeti,mozda ce boleti, ali nemojmo nikoga kriviti... što nismo ostali i što smo morali

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali
smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je
bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan
i jedan pogled ili rec ...da se pogledi susretnu ,ruke dotaknu ,..srce
jako zakuca...i u stomaku zaigraju leptirici..um se pomuti i
nastane..prava ljubav koja traje do vecnosti u nezaborav.

Možda će neko nekada znati,mozda nece razumeti,mozda ce boleti, ali nemojmo nikoga kriviti... što nismo ostali i što smo morali biti razdvojeni

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali
smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je
bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan
i jedan pogled ili rec ...da se pogledi susretnu ,ruke dotaknu ,..srce
jako zakuca...i u stomaku zaigraju leptirici..um se pomuti i
nastane..prava ljubav koja traje do vecnosti u nezaborav.

Možda će neko nekada znati,mozda nece razumeti,mozda ce boleti, ali nemojmo nikoga kriviti... što nismo ostali i što smo morali biti razdvojeni zbog raznoraznih

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali
smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je
bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan
i jedan pogled ili rec ...da se pogledi susretnu ,ruke dotaknu ,..srce
jako zakuca...i u stomaku zaigraju leptirici..um se pomuti i
nastane..prava ljubav koja traje do vecnosti u nezaborav.

Možda će neko nekada znati,mozda nece razumeti,mozda ce boleti, ali nemojmo nikoga kriviti... što nismo ostali i što smo morali biti razdvojeni zbog raznoraznih okolnosti

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka nasa zelja za boljim zivotom i boljom sutrasnjicom
cesto nas zavede da nismo u stanju da normalno zaključujemo,
u stvari to nam samo nash um ne dozvoljava da realno razmisljamo o ljudima koji ne zele da veruju u cuda.
Ali
postoji nacin koji nam govori da gresimo u svakom pogledu,vidim nesto
sto nas podseca na svestan postupak,mada mislim da grese.
Kada
pogledam svet oko sebe,vidim cemer ,bol i jad,vidim kako su neki srecni
a neki pate.Zivot je tanka linija koja se lako pokida a ljudi ga
tretiraju kao da je neko u necemu izgubio veru i nadu u zivot......
Moje misli su uvek vezane za svojim delom i ponekada se zapitam, zasto su ljudi
toliko
pokvareni i misle samo na sebe,sto jednostavno ne sagledaju realan svet
oko sebe,i ne sagledaju stvari onakve kakve jesu.Ponekada svratim u
ulicu prosjaka,i zaboli kao i prvi put kada sam je video,nije se
promenila jos od oonda kad sam je poslenji put video.
Aleja je mirisala poput njene puti koje nikada necu zaboraviti.Zato cu uvek biti tu kada ti god zatrebam samo bijelu ruzu
bez
vere i nade još nekako i možemo, ali magična reč je sigurno LJUBAV, evo
i zašto, naprimer, verujemo da će nam se život nastaviti u beskraju
neba, kada tamo pođemo, više nam nada u to ne treba jer ćemo sve to
videti, ne treba nam više ni vera, jer tad više nema šta da verujemo
ili ne verujemo. Moraš priznati da ima neke logike. A ljubavi nam trea
i pre nego što stignemo tamo, i kad stignemo tamo, jer tamo ćemo samo
sa ljubavlju otići i sa njom tamo živeti. Tad, kad stignemo tamo više
se nemamo čemu drugom nadati i u šta drugo verovati, ali ljubiti
bližnjeg svog...... možda grešim, ali mislim ipak da sam u pravu.Iako
se vrtim u krug bez imalo srama,vidim samo pokvarene ljude,koji samo
razmisljaju kako ce koga da prevare,i na koji podli nacin to da
urade,obeshrabre ,uniste i dovedu do provalije iz koje nema
povratka,ali zato postoje neke osobee koje veruju u vas koja ce dati
sve samo da izmame osmeh na tvome licu.Ako mozes da vidis unisteno delo
svog zivota
i bez ijedne reci da ga ponovo gradis ,ili,
bez
uzdaha i protesta poneses gubitak onoga ato si dugo stvarao onda se
okrenes i vidis samo prazninu koju nikada neces popuniti na sa cime
osim...tugom,bol,ceznjom....patnjom koja navire iz dana u dan bez
prestanka, ali, na kraju tunela postoji sicusna svetlost, ali vidi se i
daje kroz prolaz zrak nade ne postoji ništa sto bi moglo da ga spreci
da nas spoji nesto najlepše sto je ... osećaj i ljubav je jedino misao
spojena tankim nitima koja se prozima kao taj isti tračak svetlosti
koji je uvek nova nada da nije sve tako crno već da ima zracak koji nas
vodi i pokazuje put ka lepsem osecaju.Nekada smo setali
i
nismo znali voleti,a sada tugujemo zbog iste stvari koja nas razdvaja i
spaja....Pokusavali
smo sve,ali nije bilo nacina da se izborimo sa sobom,ali nasa ljubav je
bila toliko jaka da je svo crnilo u nama i oko nas...nekada je dovoljan
i jedan pogled ili rec ...da se pogledi susretnu ,ruke dotaknu ,..srce
jako zakuca...i u stomaku zaigraju leptirici..um se pomuti i
nastane..prava ljubav koja traje do vecnosti u nezaborav.

Možda će neko nekada znati,mozda nece razumeti,mozda ce boleti, ali nemojmo nikoga kriviti... što nismo ostali i što smo morali biti razdvojeni zbog raznoraznih okolnosti koje

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa opet ljubavi...