Nadovezi se ...

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu mjesta nema

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu mjesta nema,i onda

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu mjesta nema, i onda put pod noge

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu mjesta nema, i onda put pod noge...moje noge su skitnice

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu mjesta nema, i onda put pod noge...moje noge su skitnice..moje oci lutalice

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu mjesta nema, i onda put pod noge...moje noge su skitnice..moje oci lutalice sa usnam od zala

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu mjesta nema, i onda put pod noge...moje noge su skitnice..moje oci lutalice sa usnama od zala,suzama bola

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu mjesta nema, i onda put pod noge...moje noge su skitnice..moje oci lutalice sa usnama od zala,suzama bola kao prva

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu mjesta nema, i onda put pod noge...moje noge su skitnice..moje oci lutalice sa usnama od zala,suzama bola kao prva nezaboravljena

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti
boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu
mjesta nema, i onda put pod noge...moje noge su skitnice..moje oci
lutalice sa usnama od zala,suzama bola kao prva nezaboravljena uspomena, kao prvi poljubac, kao

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti
boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu
mjesta nema, i onda put pod noge...moje noge su skitnice..moje oci
lutalice sa usnama od zala,suzama bola kao prva nezaboravljena uspomena, kao prvi poljubac, kao zvezda padalica

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti
boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu
mjesta nema, i onda put pod noge...moje noge su skitnice..moje oci
lutalice sa usnama od zala,suzama bola kao prva nezaboravljena uspomena, kao prvi poljubac, kao zvezda padalica koje

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti
boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu
mjesta nema, i onda put pod noge...moje noge su skitnice..moje oci
lutalice sa usnama od zala,suzama bola kao prva nezaboravljena uspomena, kao prvi poljubac, kao zvezda padalica koje je pala

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti
boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu
mjesta nema, i onda put pod noge...moje noge su skitnice..moje oci
lutalice sa usnama od zala,suzama bola kao prva nezaboravljena uspomena, kao prvi poljubac, kao zvezda padalica koje je pala,kojoj se gubi sjaj

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti
boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu
mjesta nema, i onda put pod noge...moje noge su skitnice..moje oci
lutalice sa usnama od zala,suzama bola kao prva nezaboravljena uspomena, kao prvi poljubac, kao zvezda padalica koje je pala,kojoj se gubi sjaj.... ali ne ne gubi se

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti
boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu
mjesta nema, i onda put pod noge...moje noge su skitnice..moje oci
lutalice sa usnama od zala,suzama bola kao prva nezaboravljena uspomena, kao prvi poljubac, kao zvezda padalica koje je pala,kojoj se gubi sjaj.... ali ne ne gubi se iz mog

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti
boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu
mjesta nema, i onda put pod noge...moje noge su skitnice..moje oci
lutalice sa usnama od zala,suzama bola kao prva nezaboravljena uspomena, kao prvi poljubac, kao zvezda padalica koje je pala,kojoj se gubi sjaj.... ali ne ne gubi se iz mog srca

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti
boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu
mjesta nema, i onda put pod noge...moje noge su skitnice..moje oci
lutalice sa usnama od zala,suzama bola kao prva nezaboravljena uspomena, kao prvi poljubac, kao zvezda padalica koje je pala,kojoj se gubi sjaj.... ali ne ne gubi se iz mog srca....zabolece

Ako pitanju zivota pridjemo kao prema spremanju ukusnog jela, za jedan običan zivot trebalo bi koristiti sledece sastojke:
Ljubav, zdravlje, posao, novac, malo uzitaka...
pa
opet ljubavi... rec koja se ponavlja, ali je neophodna za ostatak
svega, jer bez nje mi smo samo obicni stranci, izgubljeni u
prostoru,vremenu koje nam izmice i nemamo ni sebe,ni druge, i ostali bi
sve da trune i.......
nestaje....u trenu, a mi to ne zelimo.
Želimo
da zadrzimo ovo svoje, koje nas drži živima i srećnima.Ponekada svrati
u ulicu prosjaka i spustim novcic u pohabani sesir, za sreću i
zdravlje,i ma koliko se trudio da delujem cisto i iskreno...moram se
još truditi i zrtvovati se i dati sve od sebe,da bih mozda povratili
samopouzdanje..i nacin nekada kada smo usamljeni i prepuni gorcine i
svega sto smo ostavili ,sahranili i ostvili trag na sebi, i pružiti sve
svoje
napore, bez obzira na posledice koje nas možda mogu posle traziti,
najvažnije je da mi imamo osiguranje, i da imamo jedno drugo govorili
ili činili one stvari koje su nas razdvajale i spajale nase
misli.Delili
i dobro i zlo i uvijek cemo biti jedno bice koje...nikada i niko
rastaviti
nece,ono sto smo mi, to smo samo mi ucinili da tako bude i nikako
drugacije!Zivot je jako veliki prostor i mi ga moramo što više
iskoristiti,uciniti
boljem i ucinkovitijem....nadanje postaje sve vece i pesimizmu tu
mjesta nema, i onda put pod noge...moje noge su skitnice..moje oci
lutalice sa usnama od zala,suzama bola kao prva nezaboravljena uspomena, kao prvi poljubac, kao zvezda padalica koje je pala,kojoj se gubi sjaj.... ali ne ne gubi se iz mog srca....zabolece tek

Nekada je zivot...

Nekada je zivot...toliko

Nekada je zivot...toliko cudan da

..je to jednostavno...

Nekada je zivot...toliko cudan da..je to jednostavno ali

Nekada je zivot...toliko cudan da..je to jednostavno ali mi se