Nadovezi se ...

Bilo kuda krenuli, ne vraćati se u prošle
gradove življenja gdje smo bili srecni. Sada razmisljam kako dosegnutij
još malo za život u kome nema tuge,nema boli,..nema rata.Zato za uvijek
cu da budem pored moje omiljene, voljene,najdraze, bozanstvene,prelepe
i jedine.
Nocima nespavam jer me muce misli,sta da radim, gdje da idem, kako da
se
uklopim u sve zivotne price koje nekada zajedno sa voljenim bicem zelim
otici
tamo gde nikad smo bili srecni, otići daleko u neku egzotičnu uvalu.
Tamo daleko otićemo skriveni od pogleda, dok se jednom ne stvore nasi
snovi,
ljubićemo se dugo, dok zvezde s neba zasija. I poklonit cu ti svijet
prepun procvetalih kaktusa iz ljubavi i mirisnih dana i noci, toplote
sunca,
mirisa tvoga tela, poklonit ću ti sebe i zauvek biti tvoj do
kraja.Vetar ce mrsiti tvoju kosu,koja je mokra i mirišljava,mirisala na
pokosenu
travu i time me još više mamila i budilo stare osecaje iz proslosti.
Mislim na nju svake noci dolazi mi u snove,snovi su mi postali jos
drazi i nemam vise zelje da spavam ako te zamislim stihovi mi dolaze sami po sebi.
Vracam
se opet u proslost koja me osudila da patim, sjećam se dana kada smo se
prvi
put poljubili,tragovi su na mojoj košulji koja jos stoji neoprana i
mirisi na njen karmin jos su mi u porama na citavom mom tijelu.
Ne
znam kako da se oslobodim misli o našim poljupcima, o dodirima o nasem
mastanju,o
planovima koji su trebali biti ispunjeni i nemam snage da se pokrenem
da ne mislim o proslosti. Odlazim pod tuš da vatru rasplamsalu ugasim i zelju za tobom u svome tuznom zivotu.
Nemoj
ti plakati i nervirati se, nego pokušaj pozitivno se odraziti, pokušaj
naći dobar dusevni mir, pokušaj sredit svoje misli i skoncentrisati se
na
nase dragocene primarne obaveze koje su put za bolje sutra ,za neko
bolje dane. Gradićemo skupa bolji život,nase malo porodično gnijezdo
koje cemo graditi samo ti i ja. Kupićemo sebi kuću sa malim vrtom i prelepom fontanom,u kojoj ce mo uzivati zajedno samo ti i

Bilo kuda krenuli, ne vraćati se u prošle
gradove življenja gdje smo bili srecni. Sada razmisljam kako dosegnutij
još malo za život u kome nema tuge,nema boli,..nema rata.Zato za uvijek
cu da budem pored moje omiljene, voljene,najdraze, bozanstvene,prelepe
i jedine.
Nocima nespavam jer me muce misli,sta da radim, gdje da idem, kako da
se
uklopim u sve zivotne price koje nekada zajedno sa voljenim bicem zelim
otici
tamo gde nikad smo bili srecni, otići daleko u neku egzotičnu uvalu.
Tamo daleko otićemo skriveni od pogleda, dok se jednom ne stvore nasi
snovi,
ljubićemo se dugo, dok zvezde s neba zasija. I poklonit cu ti svijet
prepun procvetalih kaktusa iz ljubavi i mirisnih dana i noci, toplote
sunca,
mirisa tvoga tela, poklonit ću ti sebe i zauvek biti tvoj do
kraja.Vetar ce mrsiti tvoju kosu,koja je mokra i mirišljava,mirisala na
pokosenu
travu i time me još više mamila i budilo stare osecaje iz proslosti.
Mislim na nju svake noci dolazi mi u snove,snovi su mi postali jos
drazi i nemam vise zelje da spavam ako te zamislim stihovi mi dolaze sami po sebi.
Vracam
se opet u proslost koja me osudila da patim, sjećam se dana kada smo se
prvi
put poljubili,tragovi su na mojoj košulji koja jos stoji neoprana i
mirisi na njen karmin jos su mi u porama na citavom mom tijelu.
Ne
znam kako da se oslobodim misli o našim poljupcima, o dodirima o nasem
mastanju,o
planovima koji su trebali biti ispunjeni i nemam snage da se pokrenem
da ne mislim o proslosti. Odlazim pod tuš da vatru rasplamsalu ugasim i zelju za tobom u svome tuznom zivotu.
Nemoj
ti plakati i nervirati se, nego pokušaj pozitivno se odraziti, pokušaj
naći dobar dusevni mir, pokušaj sredit svoje misli i skoncentrisati se
na
nase dragocene primarne obaveze koje su put za bolje sutra ,za neko
bolje dane. Gradićemo skupa bolji život,nase malo porodično gnijezdo
koje cemo graditi samo ti i ja. Kupićemo sebi kuću sa malim vrtom i prelepom fontanom,u kojoj ce mo uzivati zajedno samo ti i ja.

Bilo kuda krenuli, ne vraćati se u prošle
gradove življenja gdje smo bili srecni. Sada razmisljam kako dosegnutij
još malo za život u kome nema tuge,nema boli,..nema rata.Zato za uvijek
cu da budem pored moje omiljene, voljene,najdraze, bozanstvene,prelepe
i jedine.
Nocima nespavam jer me muce misli,sta da radim, gdje da idem, kako da
se
uklopim u sve zivotne price koje nekada zajedno sa voljenim bicem zelim
otici
tamo gde nikad smo bili srecni, otići daleko u neku egzotičnu uvalu.
Tamo daleko otićemo skriveni od pogleda, dok se jednom ne stvore nasi
snovi,
ljubićemo se dugo, dok zvezde s neba zasija. I poklonit cu ti svijet
prepun procvetalih kaktusa iz ljubavi i mirisnih dana i noci, toplote
sunca,
mirisa tvoga tela, poklonit ću ti sebe i zauvek biti tvoj do
kraja.Vetar ce mrsiti tvoju kosu,koja je mokra i mirišljava,mirisala na
pokosenu
travu i time me još više mamila i budilo stare osecaje iz proslosti.
Mislim na nju svake noci dolazi mi u snove,snovi su mi postali jos
drazi i nemam vise zelje da spavam ako te zamislim stihovi mi dolaze sami po sebi.
Vracam
se opet u proslost koja me osudila da patim, sjećam se dana kada smo se
prvi
put poljubili,tragovi su na mojoj košulji koja jos stoji neoprana i
mirisi na njen karmin jos su mi u porama na citavom mom tijelu.
Ne
znam kako da se oslobodim misli o našim poljupcima, o dodirima o nasem
mastanju,o
planovima koji su trebali biti ispunjeni i nemam snage da se pokrenem
da ne mislim o proslosti. Odlazim pod tuš da vatru rasplamsalu ugasim i zelju za tobom u svome tuznom zivotu.
Nemoj
ti plakati i nervirati se, nego pokušaj pozitivno se odraziti, pokušaj
naći dobar dusevni mir, pokušaj sredit svoje misli i skoncentrisati se
na
nase dragocene primarne obaveze koje su put za bolje sutra ,za neko
bolje dane. Gradićemo skupa bolji život,nase malo porodično gnijezdo
koje
cemo graditi samo ti i ja. Kupićemo sebi kuću sa malim vrtom i prelepom
fontanom,u kojoj ce mo uzivati zajedno samo ti i ja.Krenucemo

Bilo kuda krenuli, ne vraćati se u prošle
gradove življenja gdje smo bili srecni. Sada razmisljam kako dosegnutij
još malo za život u kome nema tuge,nema boli,..nema rata.Zato za uvijek
cu da budem pored moje omiljene, voljene,najdraze, bozanstvene,prelepe
i jedine.
Nocima nespavam jer me muce misli,sta da radim, gdje da idem, kako da
se
uklopim u sve zivotne price koje nekada zajedno sa voljenim bicem zelim
otici
tamo gde nikad smo bili srecni, otići daleko u neku egzotičnu uvalu.
Tamo daleko otićemo skriveni od pogleda, dok se jednom ne stvore nasi
snovi,
ljubićemo se dugo, dok zvezde s neba zasija. I poklonit cu ti svijet
prepun procvetalih kaktusa iz ljubavi i mirisnih dana i noci, toplote
sunca,
mirisa tvoga tela, poklonit ću ti sebe i zauvek biti tvoj do
kraja.Vetar ce mrsiti tvoju kosu,koja je mokra i mirišljava,mirisala na
pokosenu
travu i time me još više mamila i budilo stare osecaje iz proslosti.
Mislim na nju svake noci dolazi mi u snove,snovi su mi postali jos
drazi i nemam vise zelje da spavam ako te zamislim stihovi mi dolaze sami po sebi.
Vracam
se opet u proslost koja me osudila da patim, sjećam se dana kada smo se
prvi
put poljubili,tragovi su na mojoj košulji koja jos stoji neoprana i
mirisi na njen karmin jos su mi u porama na citavom mom tijelu.
Ne
znam kako da se oslobodim misli o našim poljupcima, o dodirima o nasem
mastanju,o
planovima koji su trebali biti ispunjeni i nemam snage da se pokrenem
da ne mislim o proslosti. Odlazim pod tuš da vatru rasplamsalu ugasim i zelju za tobom u svome tuznom zivotu.
Nemoj
ti plakati i nervirati se, nego pokušaj pozitivno se odraziti, pokušaj
naći dobar dusevni mir, pokušaj sredit svoje misli i skoncentrisati se
na
nase dragocene primarne obaveze koje su put za bolje sutra ,za neko
bolje dane. Gradićemo skupa bolji život,nase malo porodično gnijezdo
koje
cemo graditi samo ti i ja. Kupićemo sebi kuću sa malim vrtom i prelepom
fontanom,u kojoj ce mo uzivati zajedno samo ti i ja.Krenucemo stazom

Bilo kuda krenuli, ne vraćati se u prošle
gradove življenja gdje smo bili srecni. Sada razmisljam kako dosegnutij
još malo za život u kome nema tuge,nema boli,..nema rata.Zato za uvijek
cu da budem pored moje omiljene, voljene,najdraze, bozanstvene,prelepe
i jedine.
Nocima nespavam jer me muce misli,sta da radim, gdje da idem, kako da
se
uklopim u sve zivotne price koje nekada zajedno sa voljenim bicem zelim
otici
tamo gde nikad smo bili srecni, otići daleko u neku egzotičnu uvalu.
Tamo daleko otićemo skriveni od pogleda, dok se jednom ne stvore nasi
snovi,
ljubićemo se dugo, dok zvezde s neba zasija. I poklonit cu ti svijet
prepun procvetalih kaktusa iz ljubavi i mirisnih dana i noci, toplote
sunca,
mirisa tvoga tela, poklonit ću ti sebe i zauvek biti tvoj do
kraja.Vetar ce mrsiti tvoju kosu,koja je mokra i mirišljava,mirisala na
pokosenu
travu i time me još više mamila i budilo stare osecaje iz proslosti.
Mislim na nju svake noci dolazi mi u snove,snovi su mi postali jos
drazi i nemam vise zelje da spavam ako te zamislim stihovi mi dolaze sami po sebi.
Vracam
se opet u proslost koja me osudila da patim, sjećam se dana kada smo se
prvi
put poljubili,tragovi su na mojoj košulji koja jos stoji neoprana i
mirisi na njen karmin jos su mi u porama na citavom mom tijelu.
Ne
znam kako da se oslobodim misli o našim poljupcima, o dodirima o nasem
mastanju,o
planovima koji su trebali biti ispunjeni i nemam snage da se pokrenem
da ne mislim o proslosti. Odlazim pod tuš da vatru rasplamsalu ugasim i zelju za tobom u svome tuznom zivotu.
Nemoj
ti plakati i nervirati se, nego pokušaj pozitivno se odraziti, pokušaj
naći dobar dusevni mir, pokušaj sredit svoje misli i skoncentrisati se
na
nase dragocene primarne obaveze koje su put za bolje sutra ,za neko
bolje dane. Gradićemo skupa bolji život,nase malo porodično gnijezdo
koje
cemo graditi samo ti i ja. Kupićemo sebi kuću sa malim vrtom i prelepom
fontanom,u kojoj ce mo uzivati zajedno samo ti i ja.Krenucemo stazom mirisnog

Bilo kuda krenuli, ne vraćati se u prošle
gradove življenja gdje smo bili srecni. Sada razmisljam kako dosegnutij
još malo za život u kome nema tuge,nema boli,..nema rata.Zato za uvijek
cu da budem pored moje omiljene, voljene,najdraze, bozanstvene,prelepe
i jedine.
Nocima nespavam jer me muce misli,sta da radim, gdje da idem, kako da
se
uklopim u sve zivotne price koje nekada zajedno sa voljenim bicem zelim
otici
tamo gde nikad smo bili srecni, otići daleko u neku egzotičnu uvalu.
Tamo daleko otićemo skriveni od pogleda, dok se jednom ne stvore nasi
snovi,
ljubićemo se dugo, dok zvezde s neba zasija. I poklonit cu ti svijet
prepun procvetalih kaktusa iz ljubavi i mirisnih dana i noci, toplote
sunca,
mirisa tvoga tela, poklonit ću ti sebe i zauvek biti tvoj do
kraja.Vetar ce mrsiti tvoju kosu,koja je mokra i mirišljava,mirisala na
pokosenu
travu i time me još više mamila i budilo stare osecaje iz proslosti.
Mislim na nju svake noci dolazi mi u snove,snovi su mi postali jos
drazi i nemam vise zelje da spavam ako te zamislim stihovi mi dolaze sami po sebi.
Vracam
se opet u proslost koja me osudila da patim, sjećam se dana kada smo se
prvi
put poljubili,tragovi su na mojoj košulji koja jos stoji neoprana i
mirisi na njen karmin jos su mi u porama na citavom mom tijelu.
Ne
znam kako da se oslobodim misli o našim poljupcima, o dodirima o nasem
mastanju,o
planovima koji su trebali biti ispunjeni i nemam snage da se pokrenem
da ne mislim o proslosti. Odlazim pod tuš da vatru rasplamsalu ugasim i zelju za tobom u svome tuznom zivotu.
Nemoj
ti plakati i nervirati se, nego pokušaj pozitivno se odraziti, pokušaj
naći dobar dusevni mir, pokušaj sredit svoje misli i skoncentrisati se
na
nase dragocene primarne obaveze koje su put za bolje sutra ,za neko
bolje dane. Gradićemo skupa bolji život,nase malo porodično gnijezdo
koje
cemo graditi samo ti i ja. Kupićemo sebi kuću sa malim vrtom i prelepom
fontanom,u kojoj ce mo uzivati zajedno samo ti i ja.Krenucemo stazom mirisnog polja

Bilo kuda krenuli, ne vraćati se u prošle
gradove življenja gdje smo bili srecni. Sada razmisljam kako dosegnutij
još malo za život u kome nema tuge,nema boli,..nema rata.Zato za uvijek
cu da budem pored moje omiljene, voljene,najdraze, bozanstvene,prelepe
i jedine.
Nocima nespavam jer me muce misli,sta da radim, gdje da idem, kako da
se
uklopim u sve zivotne price koje nekada zajedno sa voljenim bicem zelim
otici
tamo gde nikad smo bili srecni, otići daleko u neku egzotičnu uvalu.
Tamo daleko otićemo skriveni od pogleda, dok se jednom ne stvore nasi
snovi,
ljubićemo se dugo, dok zvezde s neba zasija. I poklonit cu ti svijet
prepun procvetalih kaktusa iz ljubavi i mirisnih dana i noci, toplote
sunca,
mirisa tvoga tela, poklonit ću ti sebe i zauvek biti tvoj do
kraja.Vetar ce mrsiti tvoju kosu,koja je mokra i mirišljava,mirisala na
pokosenu
travu i time me još više mamila i budilo stare osecaje iz proslosti.
Mislim na nju svake noci dolazi mi u snove,snovi su mi postali jos
drazi i nemam vise zelje da spavam ako te zamislim stihovi mi dolaze sami po sebi.
Vracam
se opet u proslost koja me osudila da patim, sjećam se dana kada smo se
prvi
put poljubili,tragovi su na mojoj košulji koja jos stoji neoprana i
mirisi na njen karmin jos su mi u porama na citavom mom tijelu.
Ne
znam kako da se oslobodim misli o našim poljupcima, o dodirima o nasem
mastanju,o
planovima koji su trebali biti ispunjeni i nemam snage da se pokrenem
da ne mislim o proslosti. Odlazim pod tuš da vatru rasplamsalu ugasim i zelju za tobom u svome tuznom zivotu.
Nemoj
ti plakati i nervirati se, nego pokušaj pozitivno se odraziti, pokušaj
naći dobar dusevni mir, pokušaj sredit svoje misli i skoncentrisati se
na
nase dragocene primarne obaveze koje su put za bolje sutra ,za neko
bolje dane. Gradićemo skupa bolji život,nase malo porodično gnijezdo
koje
cemo graditi samo ti i ja. Kupićemo sebi kuću sa malim vrtom i prelepom
fontanom,u kojoj ce mo uzivati zajedno samo ti i ja.Krenucemo stazom mirisnog polja bez odece na sebi da osetimo svaki dodir mirisnog poljskog cveca

ja mislim da je vreme da pocnemo nesto novo.




Veujem

Veujem u neko

Veujem u neko cudo

Veujem u neko cudo koje

Veujem u neko cudo koje ce

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati

@....
Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo

@....
Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama,

@....
Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda

@.....
Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se

Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma

@.....
Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto

@.....
Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju

@.....
Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A

@.....
Veujem u neko cudo koje ce uzdrmati ovo tlo
pod nogama, a cuda se veoma cesto desavaju.
A i svaka